Прича о старој Дами

Ово је прича о времешној, али све лепшој старој Дами.Први пут су је срели 28.децембра 1838. године у часопису "СРБСКА НОВИНА-МАГАЗИН ЗА ХУДОЖЕСТВО,КЊИЖЊСТВО И МОДУ"- или под именом касина, а користила се српским,мађарским и немачким језиком.Под новим именом читаоница срећемо је 1888. године,тада већ регулише права и обавезе својих чланова.Од 1920. године јавља се у  локалним основним школама,Соколском друштву и у Женској задрузи у Врањеву.Имају је и руски емигранти (1924-1941) и јеврејско друштво "Хевра Кадиш" до 1941. године, Дилетантска омладина Врањева,Ратарска омладина Врањева...Од 1945. до 1956. године живи и ради на два места, јер су одвојене књиге на српскохрватском и мађарском језику.У њој раде вредни волонтери који прикупљају  и откупљују књиге од приватних лица.1957. године све књиге су се нашле под једни кровом. Волонтере замењују професионалци, а књига и читалаца је све више.Од 1958-1972. године носи званично име "Васа Стајић". Једно, краће време је у окриљу Радничког универзитета, и врло често са свим својим богатством мења адресе, али остаје Народна библиотека.Дефинитивно се  у својој 164 години скућила у улици Жарка Зрењанина  у кући са бројем 9. 1998. године завршене су просторије Завичајне збирке, у којима сеса великом пажњом чувају успомене и драгоцености њених суграђана.2008. године адаптацијом таванског простора библиотека је добила место за одржавање књижевних вечери,изложби и пригодних програма.Настојаћемо да стара Дама живи дуго и наравно, да примерено својим годинама буде све млађа и лепша.