Историјат Народне библиотеке Нови Бечеј
Нови Бечеј је варошица у Средње банатском управном округу. Седиште је истоимене општине. Територија општине се простире на 609 км/2 . Чине је, осим Новог Бечеја, још три насељена места: Кумане,Бочар и Ново Милошево. Према последњем попису становништва на територији општине живи 24.788 становника. Већину становника чине Срби, око 65%; Мађари око 25%, док 10% становника припада осталим националностима и етничким групама (Роми, муслимани, Хрвати, Словаци и други).Народна библиотека Нови Бечеј има своје седиште у самој варошици уз истурена одељња тзв. огранке у насељеним местима Кумане , Бочар и Ново Милошево.Mагазин СЕРБСКА НОВИНА – МАГАЗИН ЗА ХУДЕЖЕСТВО, КЊИЖЕСТВО И МОДУ је у свом броју од 28. децембра 1838. године објавио почетак рада прве читаонице У Новом Бечеју која се користила српским ,мађарским и немачким језиком.Радила је непрекидно, у почетку под именом касина,касније је мењала називе и организационе облике, али је постала до данашњих дана.
Чланови српске читаонице 1913. године
Друга касина се отвара 1841. године.Од 1860. године ради читаоница на мађарском језику под називом „Leseverein” која је 1861. године преименована у „Olvasóegylet” да би 1871. добила име „Szabadelvűkör” и проширила своју делатност на Турски Бечеј и Врањево на мађарском језику.У Врањеву је 1879. године основана „Српска народна читаоница” која ће 1883.године објавити свој Статут, односно „Основна правила за српску читаоницу” која ће радити све до Другог светског рата.Од 1900. до 1941. године мађарско становништво је користило књиге у библиотеци„Polgárimagyar olvasókör”.
Зграда завичајне збирке у дворишту
Осим наведених библиотека на територији Новог Бечеја су деловала и радила друштва и удружења која су осим своје редовне делатности имала библиотеке за потребе свог чланства. Навешћемо неке од њих: од 1925. до 1941. године библиотека Соколског друштва; од 1924. до 1941. године библиотека руских емиграната на руском језику;библиотеке женске задруге „Српкиња” је деловала од 1930. до 1941. године. У истом периоду је радила и библиотека јеврејског друштва „Hevra Kadiša”.Између два светска рата позајмицу књига обављало је и неколико приватних библиотека, као што је библиотека Добривоја Бате Ћурчића.У том периоду постојало је још друштава која су, између осталог, пружала и библиотечке услуге. Споменули смо само неке, мислимо да је то довољно да се стекне утисак о традицији односа према читању и књизи овдашњих житеља.У периоду после Другог светског рада, у складу са новонасталом друштвено-политичком ситуацијом, мења се и другачије организује библиотечка делатност. Тај периодразвоја библиотеке у Новом Бечеју можемо представити у неколико етапа.
У првом периоду после ослобођења па до 1956. године раде две библиотеке.Одвојено на српском и на мађарском језику. Радило се волонтерски а акценат је био наприкупљању књига и откупу од приватних лица.Године 1957/8. радило се на спајању фондова библиотека на српском и мађарском језику. Публикације су се тада почеле обрађивати по међународној децималној класификацији, постављају се радници у сталан радни однос а библиотека добија назив„Народна библиотека ’Васа Стајић’ Нови Бечеј”. Библиотека ради у оквиру Народно ослободилачког одбора Нови Бечеј. Слична је ситуација и у осталим насељеним местима Општине. Народна библиотека „Васа Стајић“ 1964. године постаје општинска библиотека под називом који и данас користи, „Народна библиотека Нови Бечеј” (У даљем тексту Библиотека). Библиотека преузима месне читаонице и организује их као истурена одељења односно огранке.У складу са сталним променама у друштву све до 1986. године Библиотека послује као ООУР (основна организација удруженог рада) у оквиру Радничког универзитета илирадна јединица у оквиру Радничког дома „Јован Веселинов Жарко Народна библиотека„Васа Стајић“ , односно, касније, Дома културе.Практично први пут од оснивања, 1986. године „Народна библиотека Нови Бечеј постаје самостална радна организација која врши библиотечку делатност.Од 1998. године, када су завршене просторије Завичајне библиотеке са великом пажњом се чувају успомене и драгоцености становника општине Нови Бечеј.Адаптацијом таванског простора од 2008. године библиотека добија простор заодржавање књижевних вечери,изложби и пригодних програма.
Тавански простор – галерија
Депо на српском језику
